Објављено дана Оставите коментар

Бата Живојиновић – најпродуктивнији српски глумац

Једноставно је био синоним за глумца, што потврђује чињеница да је српски глумац са највише одиграних улога. Играјући у партизанским вестерн филмовима, Бата је стекао огромну популарност у народу, у чијим је очима стављен знак једнакости између њега као филмског и као стварног ратног јунака.

            Чудо Космаја

            У Кораћици, подно Космаја, 5. јуна 1933. године рођен је Велимир Живојиновић. Био је треће и најмлађе дете судског извршитеља Драгољуба и домаћице Тиосаве. Одрастајући поред две старије сестре, Велимир је у породици имао најповлашћенији положај. Сестре које су биле његова највећа подршка од самог почетка, дале су му надимак по ком ће постати заувек упамћен – Бата. Из Кораћице се преселио у Београд, на Врачар, где су му родитељи добили службу. Међутим, безбрижно детињство Бате Живојиновића на Црвеном крсту прекинуће Други светски рат. Све пошасти које доноси рат, Бата је осетио на својој кожи, као и милиони грађана Југославије.

            Међутим, ратне године су прошле, те је Бата имао срећу да његов глумачки таленат открије режисерка Соја Јовановић. На њен позив се придружио Академском позоришту у Београду, где је био испрва сценски радник и статиста. То је пресудно утицало да се определи за глумачки позив. Након средњих глумачких школа у Новом Саду и Нишу, пробао је да упише Позоришну академију у Београду. Пошто је одбијен, радио је разноразне послове све док 1954. из трећег покушаја није примљен. Брзо је почео да игра у Београдском драмском позоришту, али поред многих значајних имена није успео да се истакне. То ће допринети да се окрене филму, чиме ће југословенска и српска кинематографија добити свог најпродуктивнијег глумца.

            Бата и његов пут од „Песме са Кумбаре“ до „Валтера“

            Филмски деби је остварио 1955. године у филму „Песма са Кумбаре“ редитеља Радоша Новаковића. Глумачким умећем, изгледом који привлачи пажњу и специфичним гласом, врло брзо се наметнуо као неко чији телефон окрећу сви режисери у Југославији. Врло брзо је остварио сарадњу са режисером Вељком Булајићем у „Влаку без возног реда“ и „Рату“. Баш у то време, оженио се својом великом љубављу, Јулијаном – Лулом, која ће им родити сина Миљка и ћерку Јелену. Поред приватног живота, успехе је бележио и на филмском платну; шездесетих се намеће као главна звезда партизанских филмова. Иако су са историјског аспекта махом пропаганда, кинематографски су заиста били на високом нивоу. Бата Живојиновић је био заслужан за њихове успехе, играјући подједнако добро главне и споредне улоге, позитивце и негатице.

            Најзначајнија остварења тог периода јесу филмови „Козара“, „Три“, „Мост“, „Битка на Неретви“, „Валтер брани Сарајево“, „Сутјеска“, „Врхови Зеленгоре“ и „Повратак отписаних“. У већини њих је играо главне улоге, најчешће у тандему са Борисом Дворником или Љубишом Самарџићем. Посебну популарност донео му је филм „Валтер брани Сарајево“ Хајрудина Чибе Крвавца, која се проширила и на Кину. Постоји анегдота да је милион кинеских добровољаца било спремно да дође у бомбардовану Србију због Бате Живојиновића. Као неко ко је „са сто метака убио хиљаду Немаца“, стекао је повлашћен третман како од народа, тако и од државе.

Бата заједно са Љубишом Самарџићем, у култном филму "Валтер брани Сарајево"
Бата заједно са Љубишом Самарџићем, у култном филму „Валтер брани Сарајево“

            Бата Живојиновић у „црном таласу“ и комедијама

            Поред партизанских вестерна, Бата Живојиновић се опробао и у филмовима „црног таласа“, најчешће у улогама негативаца. Плодну сарадњу остварио је са Александром Сашом Петровићем. Играјући Мирту Класера у „Скупљачима перја“ и Коровјева у „Мајстору и Маргарити“ добија две Златне арене у Пули. Такође, сарађивао је и са Живојином Павловићем у филмовима „Повратак“ и „Хајка“, са Јованом Живковићем у „И бог створи кафанску певачицу“ и Миком Антићем у „Доручку са ђаволом“.

            Након „Партизанске ескадриле“, који је био његов последњи велики партизански филм, Бата прави заокрет у својој каријери. Окретање комедији многи филмски критичари су објаснили његовом жељом да пародира самог себе. Прву такву улогу је остварио као Пуфта у „Шестој брзини“, односно „Причама из мајсторске радионице“. Затим су уследила остварења „Мој тата на одређено време“, „Балкан експрес“, „У раљама живота“, „Тесна кожа“, „Како је пропао рокенрол“, „Бољи живот“, „Луде године“, „Хајде да се волимо“ и „Ћао инспекторе“. И поред фокусирања на комедију, играо је у низу озбиљних пројеката као што су „Доротеј“, „Игмански марш“, „Крај рата“, „Вук Караџић“, „Брисани простор“ и „Бој на Косову“.

Бата у улози Коровјева, у филму "Мајстор и Маргарита"
Бата у улози Коровјева, у филму „Мајстор и Маргарита“

            Бата као глумац и политичар

            Деведесете године су донеле распад СФР Југославије, а самим тим и распад многих пријатељстава. Пријатељство између Бате Живојиновића и Бориса Дворника било је веома познато у јавности, те је распад истог имао очигледну симболику. На изборима 1990. године, Бата је као кандидат Милошевићевог СПС-а постао народни посланик. Иако је био међу људима који су позивали на мир, Дворник га је оптужио да позива на убијање Хрвата. Када су се 2006. измирили, Дворник је све назвао „неспоразумом“, што потврђује Батину сумњу да је Дворник 1991. био изманипулисан. Бата је за посланика биран још четири пута: 1992, 1993, 1997. и 2000. године. Био је председник Комисије за представке и жалбе Народне Скупштине од 1992. године до 2000. године. У септембру 2002. је био кандидат СПС-а за председника на поништеним изборима, при чему је заузео шесто место.

            Иако политички ангажован, Бата је наставио да ређа добре улоге. Његов ауторитет у народу и СПС-у омогућио је заштиту филмовима чији су аутори били махом Батини политички противници. Тај ауторитет се посебно истакао приликом снимања филма „Лепа села лепо горе“, које се одигравало на самој ратној линији. Његово присуство је пружало осећај сигурности како филмској екипи, тако и тамошњем становништву. У том филму забележио је једну од својих најбољих улога. Сцена у којој је као Гвозден изговорио „Да се не љубимо“, сматра се једном од најбољих у историји наше кинематографије. Такође, учествовао је и у првом кинематографском пројекту Републике Српске, као Петар у серији „Голи живот“. Остаће упамћен и као Аранђел у непревазиђеним „Срећним људима“, као и у филмовима „Птице које не полете“ и „Лајање на звезде“.

Бата као Гвозден у филму "Лепа села лепо горе"
Бата као Гвозден у филму „Лепа села лепо горе“

            „Да се не љубимо“

            Након 2000. године, Бата је упркос годинама и здравственим проблемима наставио да снима. Улога је било мање него раније, биле су мање захтевне али ипак запажене. Последњу велику улогу одиграо је као Станислав у култном филму „Мртав ладан“, у ком је бриљирао са Милорадом Мандићем Мандом. Међутим, здравље га је све више мучило и Бата је 17. октобра 2006. године преживео срчани удар. Три године касније је имао гангрену коју је санирао на Куби, да би му се повратила на снимању филма „Лед“. После можданог удара претрпљеног 4. јула 2012. године, опорављао се у Селтерс Бањи код Младеновца. Преминуо је од последица више болести 22. маја 2016. године, у 83. години живота у болници Свети Сава у Београду. Сахрањен је 26. маја 2016. године, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

            Иза себе је оставио преко 400 филмских и телевизијских улога, те је до данас остао најпродуктивнији југословенски и српски глумац. Поред тога, освојио је и бројне награде, а велики број његових филмова спада у антологијске. Подједнако добро је играо позитивце и негативце, главне и споредне улоге, у филмовима свих жанрова. У његову част, екипа „Државног посла“ снимила је једну од својих најбољих епизода, у којој је стала читава његова каријера. Реплике које је за собом оставио као Пуфта, Гвозден, Боки, Мацола, Аранђел и Трокрилни, вечно ће остати у сећању публике.

Бата као четнички поручник, у култној серији "Повратак отписаних", заједно са Војом Брајовићем
Бата као четнички поручник, у култној серији „Повратак отписаних“, заједно са Војом Брајовићем
Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.