Војвода Момчило Ђујић мајица

Војвода Момчило Ђујић мајица Традиционализам доступна у свим величинама. Мотиви инспирисани богатом српском историјом, културом и традицијом.

Ко је био најопеванији четнички Војвода Момчило Ђујић? Чија се то кокарда на Динари сјаји?

Реч је о Војводи Момчилу Ђујићу – легенди Динаре, чија су дела далеко од легенде. Он је свештеник који је скинуо своју мантију како би сачувао српски народ од усташких и комунистичких канџи. У наставку текста увидећете зашто је важно чувати традицију и никада не заборавити историју и предаке који су своје животе дали за Отаџбину.

Момчило Ђујић, од оца Радета и мајке Љубице, рођен је 27. фебруара 1907. године,  у Далматинском селу Потољу покрај Книна. Како потиче из веома патријархалне породице, у чијем дому се славило име Божје, вера православна и националост српска, било је природно да Момчило крене пут Богословије у Сремским Карловцима. Дане у богословији проводио је откривајући своје песничке таленте, које ће овековечити у збирци песама „Емилијаде“, која је позитивно оцењена како од стране критичара, тако и од стране публике. Након завршетка богословије и одслужења војног рока, Момчило ступа у брак са Зорком Добријевић из Книнског Поља, која ће га наградити са троје деце – два сина и једном ћерком. Надахнут вером, Момчило бива рукоположен у чин презвитера и постављен за пароха у Стрмици 1933. године. Млади свештеник, страствен и предан вери и народу, својим ватреним проповедима све више привлачи народ и окупља га око цркве. Био је харизматичан и вешт говорник, те је оправдано понео надимак Поп Ватра. Његов рад убрзо прелази границе црквеног живота, и Момчило постаје организатор и предводник националних, културних и хуманитарних дешавања, и полако корача у свет политике.

Међутим, када су Хитлерове трупе ушле у Југославију уследили су црни дани за српски народ, нарочито онај на Тромеђи Далмације, Лике и Босне. Поп Ђујић се склонио у Кистиње, анектирану зону под италијанском влашћу, где је заједно са другим честитим Србима основао одбор за прихватање и збрињњавање избеглог народа. Када је дошло до устанка на Тромеђи, млади свештеник вођен правдом и вером у Бога губи стрпљење за злочине над недужним српским становништвом и прихвата се оружја. Захваљујући храбрим српским борцима, убрзо се српска застава вијорила на Тромеђи, али борби није било краја јер је вребала нова опасност – комунизам. Српски народ је сада био потиснут са три стране – од окупатора, усташа, и комуниста. Али није било места предаји.

vojvoda momcilo djujic momčilo đujić