Студеница мајица

Манастир Студеница мајица инспирисана српским манастиром Студеница који има велики значај у српској историји.

По предању, изгубивши битку са византијским царом Манојлом ИИ Комненом 1172. године, Стефан Немања одведен је у Костантинопољ као живи сведок победе, где је и заточен у манастир Богородице Добротворке. Молећи јој се за избављење, обећао је да ће за узврат да јој подигне најлепши манастир. По избављењу и повратку у домовину, 1183. године наложио је градњу манастира Студеница, који је дефинитивно једно од највелинчаственијих и најбитнијих здања тога доба. Њен значај примећен је и од стране УНЕСКО-а, те је 1968. уврштена у листу светске културне баштине.

Како је својевремено била и школа, у којој је између осталог и Свети Сава био испосник, многи Студеницу повезују са буђењем, обликовањем и чувањем националне свести српскога рода, те одатле и реченица М. Б. Милићевића: ,,Не видевши Студенице, Србин не може имати појма о прошлости свога рода.”

У Студеници су, поред Стефана Немање, сахрањени и његова супруга Ана, син Стефан Првовенчани, Немањин син Вукан и његов син Растко, краљ Радослав, као и Стефан – син краља Уроша И, те и са те стране овај манастир придодаје велики значај српској историји.

„Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше, ловишта зверова беху. Дошавши, пак, у лов, господину нашем и самодршцу, царствујућем све Српске земље, Стефану Немањи, ловећи овде, изволи се њему у пустом овом месту да сагради манастир овај, на покој и на умножење монашког чина“

Свети Сава, Студенички типик, ур. Т. Ракићевић, М. Анђелковић,

Манастир Студеница 2018, стр. 29

Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века.

studenica