Милунка Савић дукс

Опис

Milunka Savić duks

Milunka Savić duks Tradicionalizam dostupna u svim veličinama. Motivi inspirisani bogatom srpskom istorijom, kulturom i tradicijom.

Milunka Savić bila je srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“ i ujedno i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Ranjavana je čak devet puta, a zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“. Ni kao mlađu udaja je nije zanimala, te se 1912. godine registrovala u vojsci pod imenom Milun Savić.

U Balkanskim ratovima borila se preobučena u muškarca, a njen stvarni pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, skoro godinu dana kasnije. Istakla se i u Kolubarskoj bici i u bici na Kajmakčalanu. Kada je 1920. godine demobilisana, Milunka nije imala gde da stanuje, pa je 16 dana spavala na stanici „Prokop“, tražeći smeštaj. Bez škole i samouka, petnaest godina je radila najteže poslove – kao kuvarica, bolničarka i kontrolor u fabrici vojnih uniformi.

Udala se 1922. godine, za osam godina mlađeg muža, sa kojim je dobila ćerku Milenu. Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, Višnju, svoju sestru od ujaka i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis. Nažalost, brak joj nije potrajao. Za zasluge u ratu, od države je dobila posed u selu kraj Novog Sada, gde je podigla kuću i obrađivala imanje. U potrazi za boljim životom, zajedno sa ćerkama je otišla za Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao. Stanovala je u Skadarskoj 33, usred Beograda sa tri kćerke, sa isključenom strujom, dok je noću prela vunu.

Na inicijativu njenih saboraca, 1929. zaposlili su je kao čistačicu kancelarije direktora u banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka. Iako joj je nuđeno da ode u Francusku i tamo prima vojnu penziju, Milunka je ostala u Beogradu, gde je kasnije iškolovala i odgajila ukuono tridesetoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela. Starost je provela u društvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima u svom jednosobnom stanu na Voždovcu koju joj je 1972. dodelio grad Beograd. Tu je i umrla štrikajući u svojoj fotelji u 81. godini na današnji dan 5. oktobra 1973. godine.

milunka