Марко Јагодић Куриџа мајица

„За све оне којима је презиме нашег репрезентативца Марка Јагодића Куриџе смешно, следи једна лекција из историје српског народа:

Свештеник Петар Јагодић, по којем цела ова породица носи данас ово дично презиме, прозван је Куриџа, ради своје огромне храбрости и куражности, а био је вођа устанка српског народа у Далмацији против централне млетачке власти, због неумерених пореза, још давне 1704. године.

Поп Куриџа рођен је у Билишанима, у обровачком крају, кажу књиге, 1666. године.

Службовао је у цркви светог Петра, у Биовичином Селу, која је подигнута још давне 1524. године.

Народни устанак, на чије чело је угледни свештеник стао, добио је назив Куриџина буна, а њоме је, на више од пола године, скроз ослобођен простор Буковице и Равних Котара.

Када је, октобра 1704, буна у крви угашена, на молбу народа, њен вођа склонио се привремено у Лику, да би се, након што су Млеци Србима обећали општу аменестију, само ако обећају да ће предати оружје, 1705. вратио у Билишане, да живи у миру на свом имању.

Већ 1706, Млеци хапсе Попа Куриџу и држе га у притвору у книнској тврђави. У Задру бива осуђен, као вођа бунтовних Срба, на 40 година тешке робије, коју је одслужио, до последњег њеног дана, у самој Венецији.

Иако је у тамници оглувео и ослепео сасвим, нису му дозволи да се врати у своје село, да и такав не би народ инспирисао на нове устанке.

Преминуо је, по повратку у завичај, у Задру, у јулу 1749. године, а у истом граду, 15. јула 1987, рођен је и његов потомак Марко, садашњи крилни центар кошаркашке репрезентације Србије.

Сва наша презимена, поготово она мање учестала, носе у себи, најчешће, приче о јунаштву наших предака: да бисмо били достојни потомци, морамо се тих часних старина с поносом сећати, да и нас не би, једнога дана, прогутао заборав.

Слава Попу Куриџи и много среће Марку и његовим саиграчима на европском шампионту.“