24.03.2019. двадесета годишњница почетка НАТО агресије на СР Југославију. Јутро је и већ су сви почели да каче слике које су обележиле тих немилих 78 дана страдања. Слике као слике, тужне, пуне бола и патње.
Схватам једну ствар. Сваког 24.03. виђам исте слике.
Вођен тиме, одлучио сам да нешто урадим по том питању. Пролази дан и слике сличне овима које сам окачио изнад су већ преплавиле интернет. Долазим кући са трчања, палим лаптоп и крећем.
Рекох себи, хајде направи нешто што ће бити модерније, али опет са неком дозом прошлости и јаке поруке. Направи нешто, што ће људи моћи лако да поделе, нешто што је лепо за око и нешто што ће их натерати да размисле када угледају слику разорене Србије од пре 20 година.
Тако је и било, након неколико минута имао сам неку скицу и убрзо завршио сам прве радове, за које се успоставило да ће да одреде читав правац Традиционализма.
На моје изненађење долази до сјајног одзива мојих пријатеља и пратилаца на мом приватном профилу. Цео дан пролази у духу бомбардовања и обележавања истог, али овај пут уз јачу визуелну и модернију поруку.
Први мотив који је угледао светлост дана (инстаграма) био је мотив ЖАО МИ ЈЕ и четири по мом неком мишљењу најупечатљивије слике које сам могао да извучем из те године, а то су: Централни комитет (данас Пословни Центар Ушће), зграда генералштаба у улици Кнеза Милоша, срушен мост у Новом Саду и погођен воз у Грделици.
Први мотив који је угледао светлост дана (инстаграма) био је мотив ЖАО МИ ЈЕ и четири по мом неком мишљењу најупечатљивије слике које сам могао да извучем из те године, а то су: Централни комитет (данас Пословни Центар Ушће), зграда генералштаба у улици Кнеза Милоша, срушен мост у Новом Саду и погођен воз у Грделици.